Rođena 28. 09. 1982. godine. jednog utorka u Subotici, beše lep, sunčan dan, na svet stigla posle tri dana mučenja... Igrala se i rasla, išla u zabavište i osnovnu školu na Paliću.. Već tada radovala se društvu pesama, proze i poezije, nedugo potom osvojila je treće mesto na republičkoj recitatorskoj smotri u Užicu. Mama i tata su je veoma podržavali u tome. Učila oba jezika ( i maternji mađarski i srpski) - odmalena. Volela sam ljuljaške, papirne lutke, barbike, mamine haljine, cipele, šminku i nakit.

Tokom gimnazije u Subotici, ljubav prema recitovanju nije se smanjila. Mentorka i bodriteljka bila joj je Olga Krekić koja ju je spremala za recitatorska takmičenja, na kojima osvaja puno diploma i knjiga. Najradije je govorila Kostolanjijeve stihove. Nekako u to vreme počela je da učestvuje u amaterskim predstavicama. Nije volela matematiku, fiziku i brojeve, nikako. Još u osnovnoj školi išla na časove engleskog jezika a dugo je mislila da najviše dara ima za likovnu umetnost pa je tako tokom srednje škole mislila da će upisati primenjenu umetnost..

Međutim, život je hteo drugačije... Našla se na jednoj letnjoj školici za glumce i reditelje, tu negde taman uoči završetka srednje škole. Neki sitan nemir okrenuo ju je ka pozornici... Posle neuspešnog prijemnog ispita u Budimpešti, našla se na Akademiji umetnosti u klasi profesora Šandora Lasla i asistenata Gabora Nađpala, Zoltana Puškaša i Arona Balaža.

Tako ju je Novi Sad ugrabio i zgrabio. Angažmane je u Novosadskom pozorištu dobila zahvaljujući svom profesoru i to već već krajem druge studijske godine a na četvrtoj je već uveliko bila deo stalnog ansambla.

Danas ima 10 godina staža u kući u kojoj je odigrala četrdesetak uloga. Kaže da nije ni sanjala da će imati takvu sreću da odigra toliko raznovrsnih uloga. Svaka je imala neku svoju čar, lepotu i izazov, i tešku lakoću, ali i laku teškoću, pa ipak neke su posebne... Roxana - "Prva velika uloga a ja tako neiskusna i mlada, pamtim je kao neuspeh, ali vreme ja polako ulepšava", Bagira - "Deca su nas obožavala, a nama dali krila", Chris - "Čarobna predstava, sa puno ženske energije i divnom ekipom", Mašna - "Uloga za koju sam mislila da uopšte nisam ja a ustvari je uloga mog srca i duše, nedostaje", Lucifer - "Uhhh.. Ogroman zadatak, ogromna trema, ogromno zadovoljstvo, deo mene je uvek ostajao na bini posle svake predstave", Rozina - "Ovo se još dešava, ovo još ne umem da opišem, znam samo da je volim"...

Nagrade su je stigle veoma rano. Za nju su one podrška, radost i odgovornost... Igrala je i u filmovima i serijama. Neke od njih su "Arccal a foldnek", "Summertime", "Vratiće se rode"...

Najvažnije uloge:

Bagira (Knjiga o džungli), Glauka (Medejini krugovi), Kris (Ples na praznik Lunase), Nina (Galeb), Magenta (Roki Horor Šou), Mašni (Portugal), Lucifer (Čovekova tragedija), Puk (San letnje noći), Selimen (Mizantrop), Veštica Zapada (Čarobnjak iz Oza), Zelda Fidzdžerald (Alabama Song), Šarlot Korde (Marat the Sade), Rebeka Vest (Rosmersholm), Rozina (Opera Ultima), Zigmund Frojd (Fama o biciklistima), Melinda (Ban Bank), Ružica (Crni), Vila (Seljačka opera), Barbara Brukner (Mefisto)

Na filmu: Licem prema zemlji (r.: Sabolč Tolnai)

U serijama: Vratiće se rode

Autoportret

Mama, Tata. Prvo i najvažnije.
San. Nemam velike snove - suprug, deca, dom, kola, pas - valjda ovo nisu preveliki snovi.
Igra. Jedan od smisla postojanja. Obožavam de se igram, takoreći u svim segmentima života.
Leptiri. Volim leptire. Moglo bi se reći da ih skupljam. Već ih imam oko tridesetak. U vidu slike, ukrasa, na lampi, minđušama, šnalama...
Mašna. Uloga moga srca i duše.
Sunčev sjaj. Najviše energije crpim iz sunčevog sjaja.
Palić. Dom. Detinjstvo. Najlepše mesto na svetu.
Kamp lepe reči. Prvi nesigurni koraci ka svetu pozorišta. Priljateljstva koja traju do dana današnjeg.
Novi Sad. Novosadsko pozorište. Šta drugo. Moj drugi dom.
Pesma. Tako sam počela. Volela sam da je kazujem. Sada već sve teže. Ponekad je i pišem.