Uloge: Tuluz (Ben Akiba Night Club Show), Jura (Šta se desilo sa ženom), Mogli (Knjiga o džungli), Burai (Čičkovac), Mihael (Ples na praznike Lunase), Trepljev (Galeb), Roki (Rocky Horror Show), Rotkva (Portugal), Oz (Čarobnjak iz Oza), Varenuha (Majstor i Margarita), Rif (West Side Story), Jordahe (Karneval), Neoplanta.

Studentski dani: Akademiju završio u Novom Sadu, u klasi profesora Šandora Lasla i asistenata Gabora Nađpala, Zoltana Puškaša i Arona Balaža. Od tad je glumac Novosadskog Pozorista-Újvidéki Szinház.

Nagrade: nagrade publike Novosadskog pozorišta, za epizodne i glavne uloge u periodu od 2004. do 2011. godine te nagrade na 11. festivalu u Užicu za najboljeg mladog glumca za ulogu J. Buraia u predstavi Čičkovac i nagrada za ulogu popa u predstavi Neka se javi najbolji na 64. festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine.

Pozorište koje priželjkuje: voli komade i predstave koji govore o ljudskim odnosima i osećanjima, o svakodnevnim ljudskim problemima, i onda žanr nije važan. Voli i mjuzikle i tragedije, zapravo sve vrste pozorišta, dobrog pozorišta.

Autoportret

Pozorište. Ustanova u kojoj sam pronašao sebe i svoje mesto.
Scena. Mesto gde mogu da uradim sve što u stvarnom životu ne mogu.
Uloga. Podvlači mi se pod kožu, postajem deo nje za kratko vreme.
Kostim. Dobro je ako ga imam a dobro je i ako ga nemam, jer ako ga nemam, neću ga pocepati.
Muzika. Ona me pokreće, sa njom ustajem i ležem.
Ples. Govor tela, specifična forma izražavanja. U toku plesa, promeni se svet, nestanu problemi, ne postoji ništa, samo scena i ja.
Premijera. Tačka u kojoj se predstava odvaja od teorije, tu počinje da živi dobar osećaj. Dobar je osećaj biti deo nje, biti tamo kada se dešava.
Likovna kultura. Nekada mi je bio hobi i žao mi je što sam je zapostavio. Jednostavno sam prerastao, ali ko zna, možda mi se ponovo vrati detinjstvo…
Film. Nešto što sam oduvek želeo da isprobam jer je drugačiji nego pozorište.
Bubnjevi. Sredstvo koje me još više približava muzici. Kad sviram bubnjeve ne upravlja samo muzika sa mnom, već i ja upravljam muzikom.
Sport. Pokazuje gde su nam granice. Za mene je on stalno takmičenje sa samim sobom, tu nikada nema pobednika ili gubitnika.

Intervju

Moj Novi Sad. Daniel Husta, glumac Novosadskog pozorišta

Šta je to što volite u Novom Sadu?
To što ljudi vole kulturu.

Šta ne volite u Novom Sadu?
Kada se ništa ne dešava u gradu.

Šta vas nervira i ometa u svakodnevnom životu u gradu?
Prebrzo živimo, uvek negde žurimo i nikad nemamo vremena ni za šta.

Koji vam je omiljeni deo grada?
Onaj koji ima pozorište. Znači centar.

Gde volite da budete u gradu?
Na sceni! I tamo gde ja volim ljude i ljudi vole mene.

S kim volite da provodite vreme u gradu?
Sa kolegama i sa publikom. Na predstavi i posle predstave.

Kada biste imali čarobni štapić, šta biste promenili u gradu?
Napravio bih samog sebe boljim, tako bih mogao i publici više da dam.
(Blic, jun 2010. godine)