Rođena 1. juna 1976. u Vrbasu. Gimnaziju završila u Srbobranu. 1995. se upisije na Akademiju umetnosti u klasi Đerđa Hernjaka. U Novosadskom pozorištu/Ujvideki sinhaz radi od 1998. godine. Diplomirala je predstavom “Medejino ogledalo”.

Bitnije uloge

Uloge:

Medejino ogledalo, Moja Karadi, Krvava svadba, Ben Akiba Night Club Show, Gospođica Julia, 0,1 mg, Istorija komunizma u dva dela, Vrli novi svet, Svet u sedam dana, Alabama song, Marat the Sade. A ko će vratiti bicikl, Rozmersholm, West side story, Čongor i Tinde, Ričard III. zabranjen), Ban Bank, Violinista na krovu.

Igrala u NP Subotica, Deže Kostolanji, Srpskom narodnom pozorištu, trupi Bord teatar... Aplaudirala joj je publika na festivalima; Post u Pečuju, temišvarskom Testu, Sterijinom pozorju, Gavelinim večerima, Borštnikovim susretima, MOT-u, Ohridskom letu, Festivalu nove drame u Ljubljani, Čortanovcima, Bitefu, u Segedinu i Budimpešti.... Nema omiljeni teatar, igraa bi svuda gde je zovu...

Serije:

Košut kiflice, Praznična trilogija, Pomeri se s mesta

Autoportret

Iđoš. Pripadanje. Dom, sigurnost. Negde gde nisam samo ja nego i svi moji preci. Kišpokol. Naslednica porodice električara Pokoli.
Naslednik. Beba, malena, detence... Jedina koja je zaista važna. Nastavak prošlosti. Ono za šta bi uvek mogla da dam svoj život.
Dom. Gde je toplo i gde ima ručka. U širem kontekstu: Vojvodina.
Vojvođanin. Samo ovo mogu da razumem u potpunosti, samo se ovde osećam zaista dobro, samo tu umem da stvaram. Zaista.
Budimpešta. Dvostruki međaš. Na peštanskoj Akademiji shvatam da bih mogla da budem glumica bilo gde. Jedna peštanska glavna uloga, pak, budi u meni saznanje da je dobro biti primadona, ali ja posla imam ovde kod kuće.
Dobar glas. Prava sam „seljanka“, jer šta će reći „selo“... Danas već prihvatam da me ne može svako voleti.
Ljubav. Svakojaka ljubav. Ljubav rođaka, majčina ljubav, supružnička ljubav, ljubav prijatelja, ljubav muškaraca, ljubav publike, agape.
Novac. Nikad nije bio važan, ali otkad imam dece, hvata me strah da ne nestane.
Strah. Živim u stalnom strahu. Plašim se svega. Čak i leptira.
Smrt.. Kad dođe vreme da se mora ići, neka odem sa saznanjem da sam učinila sve što sam mogla učiniti.