Senćanin, rođen jednog maja 1983. godine. Diplomac novosadske Akademije umetnosti, klasa profesora Bore Draškovića. Tokom studija desio se fatalan događaj: asistent Boris Liješević doveo ga je na predstavu „Očišćeni“ Krištofa Varlikovskog koju I danas sanja i zbog koje žali što nije Poljak. Bio je asistent Andraša Urbana, Olivere Đorđević i Boruta Šeparovića. Od tada je levičar - u postajanju, kako bi to definisali Delez i Gatari. Režirao je u Budimpešti („Esterova ostavština“), u Subotici („X“), u Salašarskom pozorištu („Pikantne pripovesti“) i u Novosadskom pozorištu („Nojzacer kabare“, Pijani proces“). Drame koje je napisao („Oni koji bdiju“, „Šizopolis“, „Tetovaža“) igrale su se u Subotici i u Mađarskoj. “Forum” mu je nedavno objavio zbirku dramskih dela „Šizopolis“… Dosta vremena provodi u pozorištu, kad nije tamo - čita kvir teoriju, Brehta, Žižeka, Fukoa, romane Umberta Eka, Roberta Bolanja, Herte Miler, Mišela Uelbeka i Vladimira Sorokina. Fan je Tarantina, Sokurova, Grineveja, Ozona, Godara i Felinija. Želi da bude Sara Kejn u muškom obliku, ali mu uporno ne uspeva…

Nagrade

Vojvođanska profesionalna pozorišta 67. festival - 2017

Specijalna nagrada -Crna i Fama o biciklistima - Crni

Dela

Bitnije režije

2022: Ana Terek: Nevidljiva deca (Novosadsko pozorište)
2021: Kazimir i Karolina (Salaško pozorište)
2019: Kapetan Prljavi Fred (Novosadsko pozorište)
2018: Lovac na žitu (AUNS)
2016: Svetislav Basara: Fama o biciklistima (Novosadsko pozorište)
2015: Bernard-Marie Koltés: Pijani proces (Novosadsko pozorište)
2014: Bludne priče (Salaško pozorište)
2014: Neusatzer Cabaret (Novosadsko pozorište)
2013: Márai Sándor: Eszter hagyatéka (Spirit Színház, Budapest)
2009: Marius von Mayenburg: Vatreno lice (AUNS)
2008: Brad Fraser: Prava priroda ljubavi (diplomska predstava, Pozorište Deže Kostolanji)